„Пред вама су предлози коренитих и далекосежних промена, које ће значајно утицати на јачање независности судства и самосталности јавног тужилаштва, а које суштински подразумевају искључење политике из избора судија, председника судова, јавних тужилаца и главних јавних тужилаца и успостављање бољег система предлагања, премештаја и престанка њихове функције“, изјавила је министарка правде Маја Поповић на представљању радних текстова закона у области правосуђа.
Отварајући јавну расправу о сету правосудних закона у Београду, Поповић је истакла да су грађани, подршком уставним променама, оснажили темеље владавине права и правне сигурности и тиме створили услове за успешнију заштиту људских права, економски развој државе и јачање њених демократских капацитета.
„Имајући у виду да је Уставним законом предвиђен рок од годину дана за усвајање сета правосудних закона, истог дана када је проглашен Акт о промени Устава у Народној скупштини, Министарство правде је започело консултације са Високим саветом судства, Државним већем тужилаца, Врховним касационим судом, Републичким јавним тужилаштвом, Друштвом судија Србије, Удружењем јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије, професорима правних факултета, научним сарадницима Института за упоредно право и представницима осталих невладиних организација“, истакла је министарка правде.
Упркос томе што је била изложена притисцима појединих невладиних организација и удружења, да њихови предствници и руководства уђу у састав радних група, Поповић је изјавила да се приликом одлучивања о избору чланова руководила искључиво критеријумима стручности, професионалности и интегритета. „Радне групе не могу бити гломазне и дисфункционалне. Немогуће је да се обезбеди рад радне групе са огромним бројем чланова, те је било немогуће да у њихов састав укључимо сва заинтересована лица и удружења који су исказала жељу да у њима учествују“, нагласила је министарка. „Мој једини циљ био је да у радне групе укључим лица за која сам сматрала да ће дати највећи допринос за изналажење најбољих нормативних решења“, истакла је Поповић.
Након четири месеца напорног и преданог рада на изради законских решења, јавности су представљени радни текстови Закона о судијама, Закона о уређењу судова, Закона о Високом савету судства, Закона о јавном тужилаштву и Закона о Високом савету тужилаштва. Новим нормативним актима Високи савет судства је дефинисан као независан државни орган који обезбеђује и јемчи независност суда, судијe, председника суда и судијe поротника, док је Високи савет тужилаштва дефинисан као самосталан државни орган који обезбеђује и јемчи самосталност јавног тужилаштва, Врховног јавног тужиоца, главног јавног тужиоца и јавног тужиоца. Овим органима је, у складу са препорукама Венецијанске комисије из октобра и децембра прошле године, гарантована буџетска самосталност, па ће моћи директно да предлажу средства за свој рад, као и плате носилаца судијске и јавнотужилачке функције. Овим органима су, у складу са Уставом, поверене и нове, знатно веће надлежности ‒ избор свих судија и председника судова, јавних тужилаца и главних јавних тужилаца, као и предлагање кандидата за избор Врховног јавног тужиоца.
Захваливши се представницима Европске Уније и Савета Европе на подршци у реформи правосуђа, Поповић је позвала све заинтересоване институције и појединце да активно учествују у јавној расправи и допринесу стварању што квалитетнијих правосудних закона.
Присутнима су се обратиле председница Врховног касационог суда Јасмина Васовић и Републички јавни тужилац Загорка Доловац, као и шеф делегације Европске уније у Републици Србији Емануел Жиофре, који је истакао да су реформе у области правосуђа кључни корак на европском путу Србије, од кога ће велику корист имати и држава Србија и њени грађани. „Снажно подржавамо овакво опредељење, као и озбиљан напор који су Влада Републике Србије, а посебно Министарство правде, заједно са представницима правосуђа и правне струке, уложили у промоцији и инплементацији реформи, које ће Србију значајно приближити европској породици, којој и припада“, истакао је Жиофре.
