„Република Србија води одговорну политику помирења у региону, без које нема будућности, стабилности, економског развоја и нормализације односа“, поручила је министарка правде Маја Поповић на данашњој седници Савета безбедности. Током обраћања по питању шестомесечног извештаја о раду Механизма за међународне кривичне трибунале, указала је на нека од кључних питања која се тичу актуелне сарадње Републике Србије и Резидуалног механизма за међународне кривичне трибунале. 

Неуспех у истрагама и суђењима за злочине извршене према Србима и неалбанцима на простору Косова и Метохије 

„Тужилаштво Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију је доживело потпуни неуспех у истрагама и суђењима за злочине извршене на територији Косова и Метохије над српским и неалбанским цивилним становништвом и тиме знатно урушило углед и поверење у Међународни кривични трибунал за бившу Југославију и Механизам. Некажњивост  за страховите злочине извршене према српском становништву је практично постала политика која је своје снажно упориште нашла управо у раду Тужилаштва Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију“, закључила је Поповић. 
Она је нагласила да све референце на тзв. Косово треба да буду схваћене у пуној сагласности са резолуцијом Савета безбедности 1244 и да је обавеза свих учесника у процесуирању ратних злочина и остваривању сарадње у борби против криминалитета да у потпуности поступају у складу са овом резолуцијом. 
Поповић је истакла да још није одговорено на десет захтева за пружање правне помоћи, које је Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије упутило ЕУЛЕКС-у у Приштини, који своје активности спроводи  ослањајући се на ауторитет Савета безбедности УН-а.

Република Србија једина пружа руку помирења 

Поводом указивања Тужилаштва Механизма на застој у преговорима између Републике Србије и Републике Хрватске по питању закључења споразума о установљавању оквира за процесуирање ратних злочина, Поповић је напоменула да је реч о билатералном питању које није у искључивој надлежности Механизма, нити је од посебног интереса за његово функционисање. Она је навела да споразум није закључен јер је Република Хрватска инсистирала на укидању универзалне јурисдикције у правном систему Републике Србије. „Ову врсту јурисдикције познаје и правни систем Републике Хрватске, али и правни системи других држава чланица ЕУ, па се поставља питање због чега се инсистира на њеном укидању у правном поретку Републике Србије“, рекла је Поповић. 
Она је нагласила да је Република Србија уложила напоре у циљу продубљивања сарадње са Републиком Хрватском и Босном и Херцеговином у овој области, наводећи да сваки злочин мора бити адекватно кажњен без обзира ко га је извршио. „Зато посебно истичем да је неопходно да и државе у региону предузму исте кораке, јер Република Србија за сада једина искрено пружа руку помирења“, навела је Поповић на крају свог обраћања.

Механизам се бави делима мале друштвене опасности – непоштовањем суда 

Поповић се претходно осврнула и на тврдње председника Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Хагу, који је у свом извештају навео да Република Србија не сарађује са Механизмом и не испуњава своје обавезе у погледу предмета Јојић и Радета. 
 „Поступање Републике Србије у вези са овим предметом не представља кршење међународних обавеза Републике Србије, већ настојање да се поступа у складу са Резолуцијом Савета безбедности 1966“, рекла је, истичући да управо национални правосудни органи треба да преузму кривична гоњења, према наведеној резолуцији. Она је подсетила да је одлука Вишег суда у Београду, који је нашао да претпоставке за изручење Вјерице Радете и Петра Јојића нису испуњене, постала правноснажна. 
Указала је и да је Механизам усмерио све своје активности на питања која се тичу непоштовања суда, иако је формиран за процесуирање лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права извршена на територији бивше Југославије. У том смислу, истакла је да су органи Републике Србије уручили позиве лицима која треба да буду саслушана у Тужилаштву за ратне злочине Републике Србије у својству осумњичених и да је Републике Србија тиме испунила своје обавезе, иако то није наведено у извештају тужиоца Брамерца. 
Поповић је поновила захтев и спремност Републике Србије да се затворске казне које је изрекао Међународни кривични трибунал за бившу Југославију и Механизам за међународне кривичне трибунале извршавају у Републици Србији, под надзором Механизма.


Кршење људских права држављана Републике Србије

Током излагања, Поповић се оштро успротивила и пракси дугогодишњег неодлучивања Механизма о молбама за превремено пуштање на слободу држављана Републике Србије. „Неодлучивањем о молбама флагрантно се крше њихова основна људска права“, рекла је. Она је дала гаранције да ће, и поред тога, услови превременог пуштања на слободу бити у потпуности поштовани, као што су и до сада без изузетка били поштовани. „Република Србија испунила је све оно за шта је гарантовала“, додала је. 

Нема разлога за одуговлачење са повраћајем архивске грађе 

Она је такође указала и да помака нема ни у погледу враћања обимне архивске грађе коју је Република Србија проследила Тужилаштву Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију или Механизму, а која није коришћена или више није потребна за текућа суђења пред Механизмом. „Не постоји ниједан разлог за даље одуговлачење са отпочињањем процеса повраћаја оригиналне документације“, истакла је. 

Република Србија је демократска држава у којој је гарантована слобода говора

Поповић се осврнула и на замерке Тужилаштва Механизма да појединци делегитимишу чињенице које су супротне становиштима Тужилаштва, а које произлазе из пресуда Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију или Механизма. „Република Србија је демократска држава у којој је гарантована слобода говора, стручне и научне критике. Критици подлежу и пресуде Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију и Механизма, као и у свакој другој демократској држави“, навела је.  

Република Србија озбиљно схвата своје обавезе 

Министарка правде је нагласила да је у извештајном периоду Тужилаштво за ратне злочине Републике Србије активно сарађивало са Тужилаштвом Механизма. Поред редовних састанака на високом нивоу, навела је, остварена је сарадња у конкретним предметима против два високо рангирана званичника, што је резултирало подизањем једне оптужнице и унапређењем истраге у другом случају. 
У овом периоду, како је рекла, формирана је и радна група састављена од представника Механизма и Тужилаштва за ратне злочине Републике Србије, како би се унапредила сарадња у конкретним предметима, посебно на плану обезбеђења доказа.