У вези са текстом објављеним у дневном листу Српски телеграф, Министарство правде истиче да је, између осталог, циљ измена и допуна Закона о парничном поступку управо бржи и лакши пут до правде и постизање веће правне сигурности.
У вези са наводима изнетим у тексту да се убудуће могу судити само богати, Министарство правде истиче да се измене у погледу санкције за неплаћање судске таксе односе се само на оне странке које могу да плате тај трошак, а не на егзистенцијално угрожене. Обавеза плаћања таксе настаје тек након првог рочишта, до тада се може поднети захтев за ослобађање од плаћања судских такса или захтев за омогућавање плаћања таксе на рате, о чему се суду подноси доказ, а институт сиромашког права постоји од 1977. године те је задржан и приликом ових измена и допуна. Иако суд има могућност наплате таксе принудним путем, за грађане то значи троструко већи износ јер се тада наплаћује и казнена такса и трошкови извршног поступка.
Такође, апсолутно су нетачни наводи да запослени који остане без посла и нема средстава да плати судску таксу, неће имати приступ суду јер у тој врсти спорова се она ни не наплаћује. Министарство правде подсећа и да је у највећем броју предмета судска такса 1.900 динара, као најнижа, и да се њена висина није мењала деценију, нити ће се сада променити, за разлику од адвокатскe тарифе која је повећана пре месец дана за чак 30 одсто управо у парничним поступцима.
Mинистарво правде наглашава да се 60 одсто средстава остварених наплатом судских такси уплаћује у буџет и користи за финансирање најважнијих животних потреба свих грађана Србије, а 40% средстава користи се за финансирање судова и тужилаштава чији несметан и ефикасан рад је такође у интересу грађана и заштите њихових права.
Министарство правде наглашава и да у тзв. масовним банкарским предметима грађани могу најлакше да остваре своја права управо подношењем само једне тужбе како је предвиђено изменама и допунама Закона о парничном поступку. Кад је реч о масовним банкарским предметима, за грађане је битно да им се врати неосновано плаћена накнада, што могу најлакше и најбрже остварити подношењем једне тужбе, а не подношењем посебних за утврђење ништавости одредбе уговора, а по окончању поступка посебне тужбе за исплату. Грађани своја права остварују кроз једну тужбу, а остале се подносе искључиво ради адвокатских трошкова. На тај начин долази до енормног беспотребног гомилања спорова, чиме се онемогућава суђење у разумном року у свим осталим предметима. Нама је управо био циљ да се унапреди судски поступак и његова ефикасност што доводи до бржег и бољег приступа правди грађанима Србије.
Министарство правде скреће пажњу и на остале предложене измене као што су измене у вези са месном надлежношћу суда које у потпуности доводе до равномерне оптерећености судова у Србији, чиме се постиже да грађани могу у поступцима до правноснажне одлуке доћи у исто време у свим судовима. Преоптерећени судови моћи ће да испуне рокове, а грађани своје право да остваре у разумном року, са мање трошкова. Уколико се ове измене усвоје, спорови у којима грађани туже Републику Србију спроводиће се пред судовима на територији пребивалишта тужиоца, а не као до сада искључиво у Београду, што управо значи да грађани неће морати да путују у Београд и тако сносе додатне трошкове. У споровима заштите права корисника финансијских услуга, тачније банкарским споровима, тужиоци ће тужбе подносити суду њиховог пребивалишта, а онда ће и жалбени суд бити на тој територији, чиме се растерећују београдски другостепени судови – виши и апелациони, који су преоптерећени несразмерно у односу на остале судове у Републици.