Легализација исправа

Легализација докумената (тзв. „пуна легализација“)

Јавне исправе, издате на територији Републике Србије за употребу у иностранству, оверавају се на основу Закона о легализацији исправа у међународном промету („Сл. Лист СФРЈ“ 6/1973, и „Сл. лист СЦГ“, бр. 1/2003 - Уставна повеља).

Овером јавне исправе, у смислу овог Закона, потврђује се веродостојност потписа лица које је исправу потписало и веродостојност печата стављеног на исправу.

По правилу оверава се изворни, оригинални документ. Превод се легализује на исти начин као и оригинални документ.

1. Председник основног суда, односно судија којег он одреди, својим потписом и печатом суда, оверава исправе које су издали органи са седиштем на подручју тог суда;

2. Министарство правде  Републике Србије врши надоверу потписа председника суда и печата суда на исправама издатим у Републици Србији;

3. Министарство спољних послова Републике Србије потписом овлашћеног лица и печатом министарства потврђује потпис и печат Министарства правде, на основу депонованог потписа лица овлашћеног за оверу;

4. Тако оверена домаћа документа надоверава инострани орган (дипломатско –конзуларно представништво државе у којој ће се документ користити акредитовано у Републици Србији).

Јавне исправе које су издали републички и покрајински органи и организације, не подлежу претходној овери од стране суда и Министарства правде, већ ове исправе оверава непосредно Министарство спољних послова Републике Србије.

Поступак по Хашкој конвенцији о укидању потребе легализације страних јавних исправа (Apostille)

Уколико се јавне исправе, издате у Републици Србији, користе у државама потписницама Хашке конвенције о укидању потребе легализације страних јавних исправа, потврду њихове веродостојности извршиће председник суда или овлашћени судија надлежног основног суда својим потписом и печатом суда.

Овера по Хашкој конвенцији врши се на самом оригиналном документу или на његовом додатку.

Образац потврде посебно је прописан Хашком конвенцијом и израђен као штамбиљ у који се уписују одређени подаци (печат “Apostille»).
 
Потврда прописно испуњена, потврђује веродостојност потписа, својство потписника исправе и истинитост печата или жига којим је документ снабдевен.

Потпис и печат на потврди (штамбиљу) ослобођени су било какве даље овере и тако оверен документ је подобан за употребу у свим државама потписницама Хашке конвенције.

Хашка конвенција не примењује се на административне исправе које се односе на неки трговински или царински посао и на исправе које су издали дипломатско-конзуларни представници.

У Републици Србији, за оверу исправа по основу Хашке конвенције, надлежан је основни суд према седишту органа који је издао предметну исправу.

Које су државе уговорнице Конвенције о укидању потребе легализације страних јавних исправа можете проверити на интернет страници Хашке конференције.

Бечка конвенција о издавању извода из матичних књига на више језика из 1976. године

Изводи из матичних књига издати на вишејезичним обрасцима могу се упoтребити у државама уговорницама Бечке конвенције о издавању извода из матичних књига на више језика из 1976. године.

Које су државе уговорнице ове Конвенције можете проверити на овој интернет страници.

Када легализација није потребна

Легализација јавних исправа није потребна, као ни печат „Apostille“:

а) Када између Србије и државе, у којој ће се употребити јавна исправа, постоји потврђен међународни уговор о ослобађању одређених јавних исправа од било какве легализације;

б) Када исправе издате у Србији, по основу фактичке узајамности, не подлежу легализацији за употребу у некој држави, као и исправе те државе за употребу у Србији;

в) Када орган државе пред којим ће се употребити јавна исправа издата у Србији не захтева легализацију;

г) Када легализација није могућа због природе, карактера, или типа јавне исправе (путне исправе, личне карте и сл.), као и када се јавне исправе односе на комерцијалне, спољнотрговинске или царинске послове, односно, прате робу, при извозу и увозу, а издају их, или оверавају, надлежна привредна комора, или царински органи (царинске декларације, фактуре, уверења о царинском надзору, пореклу робе, директној пошиљци, крајњем кориснику и сл.).

Државе са којима Србија има потврђене билатералне уговоре о међусобном ослобађању јавних исправа од легализације (Напомена: у појединим уговорима само су поједине врсте исправа ослобођене легализације):

Алжир    Аустрија    Белгија   Белорусија
 Босна и Херцеговина  Бугарска  Чешка Република  Словачка
 Француска   Грчка  Хрватска  Италија
 Ирак  Кипар  Мађарска  Северна Македонија
 Пољска  Румунија  Руска Федерација  Црна Гора
 Украјина  Словенија  Монголија  Уједињени Арапски Емирати

  
Закон о легализацији исправа у међународном промету Величина: 0.04 MB