САОПШТЕЊЕ ПОВОДОМ НАВОДА У МЕДИЈИМА У ВЕЗИ СА ЈАВНОМ РАСПРАВОМ О НАЦРТИМА ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА КРИВИЧНОГ ЗАКОНИКА И ЗАКОНИКА О КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

Министарство правде у складу са Закључком Владе спроводи јавну расправу о Нацрту закона о изменама и допунама Кривичног законика и Нацрту закона о изменама и допунама Законика о кривичном поступку.

У току јавне расправе у медијима су се појавили одређени ставови у вези са одређеним решењима који су садржани у ова два наведена нацрта закона.

У вези са тим Министарство правде указује следеће:

- кривично дело Објављивање садржаја којим се саветује извршење кривичног дела члан 343а Кривичног законика;

Једно од кривичних дела које је садржано у Нацрту закона о измена и допунама Кривичног законика је и ново кривично дело Објављивање материјала којима се саветује извршење кривичног дела (члан 343а), које је предвиђено како би се заштитило друштво од опасних садржаја који могу подстицати криминално понашање. Такви садржаји, попут Darknet-a, углавном се баве илегалном активношћу ‒ дрогама, недозвољеним коришћењем оружја, педофилијом и најчешће их користе терористи, криминалци и педофилске групе како би њихове активности остале сакривене.

На овим садржајима доступни су и начини извшења убиства, хаковања, фалсификовања новца, фалсификовања исправа, па је због тога објављивање и коришћење таквог садржаја неопходно прописати као посебно кривично дело, како би се спречило извршење тежег кривичног дела на чије извршење се подстиче таквим садржајем.

 Имајући у виду трагичне догађаје из маја 2023. године у огледној основној школи „Владислав Рибникар” у Београду и селима Мало Орашје и Дубона неопходно је предузети све мере како би се санкционисало објављивање непримереног садржаја на Интернету чиме се отклањају узроци који су довели до тих догађаја. То је још један од разлога због чега је неопходно прописивање кривичног дела Објављивање материјала којима се саветује извршење кривичног дела.

Такође, увођење овог кривичног дела јесте и предлог Радне групе за безбедност деце на интернету коју је образовала Влада у складу са закључком од 4. маја 2023. године који садржи мере за превенцију и отклањање последица трагичних догађаја из маја 2023. године.

Увођење овог кривичног дела нема за циљ ограничавање људских права и слобода зајемчених Уставом и међународним уговорима, као што су слобода окупљања, слобода мишљења и изражавања, слобода кретања и др. Напротив, како је и наглашено у образложењу измена и допуна, услед пораста криминалитета у одређеним областима, као и развоја нових технологија, прописана су нова кривична дела, којима се шаље јасна порука о потреби ефикаснијег сузбијања оваквих облика понашања.

У складу са предлозима и сугестијама који су истакнути у току јавне расправе министарка правде Маја Поповић је навела да ће ово кривично дело бити прецизирано таксативно навођењем за која кривична дела ће се кажњавати објављивање садржаја којима се саветује њихово извршење и то кривична дела везана за педофилске садржаје и педофилију, убиство, дроге, недозвољено коришћење оружја, тероризам, фалсификовање исправе, фалсификовање новца.

И ово, као и остала прецизирања у Нацрту закона извршена су ради спречавања контитуниране политизације од стране дела опозиције која упорно дезавуише јавност погрешним тумачењима предложених решења.         

 - брисање кривичног дела Изнуђивање исказа (члан 136. КЗ);

Брисање кривичног дела Изнуђивања исказа (члан 136. Кривичног законика) предлажено је у нацрту Закона из разлога што се то кривично дело преклапа са кривичним делом Злостављање и мучење из члана 137. ст. 2. и 3. Кривичног законика. Међутим, у току јавне расправе сугерисано је да кривично дело злостављање и мучење не садржи у потпуности све радње извршења које су прописане чланом 136. КЗ-а. Анализирајући те наводе, Министарство правде је стало на становиште да то кривично дело не треба брисати у целини него делимично тако што би се задржао став 1. члана 136. КЗ-а.

- измена кривичног дела Злоупотреба у вези са јавном набавком;

Министарство правде ће брисати предложени лимит.

Измена наведеног кривичног дела предложена је на иницијативу посебних одељења за сузбијање корупције виших јавних тужилаштава, Јавног тужилаштва за организовани криминал и Врховног јавног тужилаштва у циљу да се направи прецизна разлика између овог кривчног дела и прекршаја из чл. 236. и 237. Закона о јавним набавкама, тако да се ово кривично дело односи само на јавне набавке веће вредности, имајући у виду степен друштвене опасности. Поред тога, овом изменом обезбеђује се усаглашавање овог кривичног дела са Директивом о борби против превара које се односе на финансијске интересе Уније путем кривичног права (ЕУ) 2017/1371.

- прописивање новог кривичног дела Неовлашћено дељење и злоупотреба снимка интимне садржине.

У току јавне расправе пажњу је привукла иницијатива да се Кривични законик допуни новим кривичним делом Неовлашћено дељење и злоупотреба снимка интимне садржине коју је подржао већи број организација цивилног друштва и појединаца. Министарство правде је становишта да је ова иницијатива оправдана и да ће да изнађе и предложи најбоље законско решење којим ће се заштити интимни садржај од злоупотребе и ширења путем друштвених мрежа.

- инквизиторско начело у кривичном поступку;

Предложеним изменама Законика о кривичном поступку не уводи се инквизиторско начело нити се суд ставља у позицију да буде помагач јавног тужилаштва како је истицано у неким коментарима на нацрт Закона. Нацрт Закон реафирмише начело материјалне истине тако што даје у једном ограниченом обиму право суду да ради разјашњења одлучних чињеница, које по његовом мишљењу нису довољне, предложи и изведе доказе неопходне за доношење правилне и законите одлуке, иако их странке у поступку нису предложиле. На овај начин се по мишљењу већег дела стручне јавности доприноси основном циљу кривичног поступка да нико невин не буде осуђен, а да се учиниоцу кривичног дела изрекне кривична санкција под условима које прописује Кривични законик, на основу законито и правично спроведеног поступка.

Измене и допуне Кривичног законика и Законика о кривичном поступку предвиђене су као активности у Ревидираном акционом плану за Поглавље 23: Правосуђе и основна права. Ове активности уврштене су у Акциони план још 2016. године, а потврђене су и у Ревидираном акционом плану из 2020. године. Реализација ових активности обухвата усклађивање са 24 директиве Европске уније у области кривичног законодавства. То значи да је задатак Републике Србије усклађивање кривичног законодавства са правним тековинама Европске уније. Из тих разлога је Европска комисија инсистирала да усвајање ових закона буде део Реформске агенде која прати План раста за Западни Балкан. По Плану раста, који је усвојен од стране Владе, неопходно је да ова два закона буду усвојена до краја 2024. године.

Министарство правде разуме поједине захтеве за продужење трајања јавне расправе и указује да је спремно да продужи јавну расправу, међутим продужење искључиво зависи спремности Европске комисије да продужи рокове за усвајање наведених закона.

Још једном указујемо да део опозиције упорно износи нетачне наводе у вези са практичним домашајем предложених решења и позивамо све политичке актере на одговорност у циљу интереса јавности да се објективно упозна са овако важним изменама кривичног законодавства.