Од почетка примене Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције 1. марта 2018. године оптужено је 1.007 особа за коруптивна кривична дела, од чега је 614 правноснажно осуђено, изјавио је државни секретар у Министарству правде Радомир Илић на 59. редовном годишњем саветовању Удружења за кривичноправну теорију и праксу на Златибору.
Илић је истакао да је од 1. марта до јула ове године било укупно 628 пресуда, од којих је и 12 ослобађајућих и две одбијајуће.
„Са новом структуром и потпуно новом специјализацијом судова, тужилаштава и полиције дошли смо у ситуацију да од 1. марта до лета 2019. имамо 628 пресуда. Све што могу да кажем у вези са ововм статистиком јесте да питам када је то у Србији био раније случај“, истакао је Илић.
Он је подсетио да су антикоруптивна одељења формирана при вишим судовима и јавним тужилаштвима у Београду, Новом Саду, Краљеву и Нишу.
Илић је додао да је 2019. година једна од најбурнијих година када је у питању кривично законодавство, будући да су у мају усвојене најобимније и најрадикалније измене Кривичног законика, чија примена почиње 1. децембра.
Он је рекао да је тим законским изменама уведен доживотни затвор, као и да је пооштрена казнена политика, што мења и поступање јавних тужилаца, а нарочито судија када изричу казне.
Илић је подсетио да је полемика о увођењу доживотног затвора почела још 2015. године, када је Министарство правде први пут јавно предложило ту казну, која је критикована од стране струке, као и да је после тога од стране Фондације Тијане Јурић покренута иницијатива за увођење доживотног затвора.
„Избрисана је казна 30-40 година и можемо да кажемо да смо тиме, на неки начин, ускладили наш Кривични законик са европском законском праксом“, рекао је Илић и подсетио да ће осуђени на доживотни затвор моћи да траже условни отпуст после 27 година, осим за пет тешких кривичних дела чије су жртве деца и малолетници.
Он је додао да се због доживотног затвора и увођења такве казне у наш систем помало и заборавило нешто што је можда још радикалније и нешто што ће се примењивати, а то је пооштравање казнене политике.
„Сматрамо да није ред да се неко појављује као професионални извршилац тешких крађа, неко као чак професионални разбојник, а да све то на крају завршава искључиво кажњавањем на граници минимума или условним осудама“, рекао је Илић.
Редовно годишње саветовање Удружења за кривичноправну теорију и праксу одржава се на Златибору од 19. до 21. септембра, са темом „Измене у кривичном законодавству и статусу носилаца правосудних функција и адекватност државне реакције на криминалитет“.
