Борба против корупције један је од приоритета Владе Републике Србије. Tо опредељење није декларативне природе, имајући у виду да иза ове изјаве стоје бројне активности, које је Р. Србија предузела у протеклом периоду. Покренут је поступак измене Устава у области правосуђа у циљу јачања судске независности и самосталности тужилачког система, усвојени су Закон о лобирању и Закон о спречавању корупције, као и бројне друге мере, које се наводе у Извештају о усклађености Р. Србије са ГРЕКО препорукама. Усвајањем и применом наведена два закона, биће у потпуности испуњене три ГРЕКО препоруке.

Упоредо са тим, у марту 2018. године отпочела је примена новог Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, као и измене и допуне Кривичног закона, којим је уведено седам нових коруптивних кривичних дела у правни систем Србије. Захваљујући новим законским решењима, формирана су четири нова антикоруптивна регионална центра при вишим јавним тужилаштвима и вишим судовима у Београду, Нишу, Новом Саду и Краљеву, у оквиру којих поступају ускоспецијализоване судије и тужиоци за борбу против корупције. У првих годину дана примене закона, судови су изрекли 448 правноснажних осуђујућих пресуда против 523 лица, која су углавном осуђена на казну затвора.

Преглед по кривичним делима по броју оптужених и осуђених лица у периоду од 1. марта 2018. године до 1. марта 2019. године:

 

Члан 223. Превара у обављању привредне делатности (ново кривично дело, које се примењује од 1.3.2018. године) – 5 оптужених, 2 осуђена

Члан 224. Проневера у обављању привредне делатности (ново кривично дело, које се примењује од 1.3.2018. године) – 72 оптужена, 65 осуђених

Члан 227. Злоупотреба положаја одговорног лица – 100 оптужених, 53 осуђена

Члан 228. Злоупотреба у вези са јавном набавком – 22 оптужена, 6 осуђених

Члан 230. Примање мита у обављању привредне делатности (ново кривично дело, које се примењује од 1.3.2018. године) - 2 оптужена, 1 осуђен

Члан 231. Давање мита у обављању привредне делатности (ново кривично дело, које се примењује од 1.3.2018. године) - 5 оптужених, 2 осуђена

Члан 235. Недозвољена трговина – 4 оптужена, 3 осуђена

Члан 236. Кријумчарење – 34 оптужена, 28 осуђених

Члан 245. Прање новца – 30 оптужених, 10 осуђених

Члан 359. Злоупотреба службеног положаја – 193 оптужених, 168 осуђених

Члан 361. Несавестан рад у служби – 21 оптужен, 7 осуђених

Члан 364. Проневера – 85 оптужених, 57 осуђених

Члан 365. Послуга – 14 оптужених, 11 осуђених

Члан 366. Трговина утицајем – 10 оптужених, 2 осуђена

Члан 367. Примање мита – 48 оптужених, 22 осуђена

Члан 368. Давање мита - 104 оптужена, 86 осуђених

НАПОМЕНА: број осуђених лица није коначан по броју оптужених лица, већ у односу на извештајни период

 

Такође, од 21. јуна 2019. године Србија се не налази више на ФАТФ листи држава са стратешким недостацима у области борбе против прања новца и финансирања тероризма (тзв. „сивој листи“). Тим поводом, ФАТФ је поздравио значајан напредак Србије на унапређењу система спречавања прања новца и финансирања тероризма и указао да је Србија ојачала механизме у том домену, као и да је уложила велике напоре у спровођењу ФАТФ Акционог плана у циљу исправљања недостатака у техничком и стратешком смислу, на које је ово тело указало у фебруару 2018. године.

 

Влада Републике Србије се залаже да учини све неопходне напоре како би се борила против сваког облика криминала. Закључком Владе Републике Србије од 29. марта 2018. године образовано је Координационо тело за усмеравање активности у спровођењу препорука Групе држава за борбу против корупције (ГРЕКО) Савета Европе, на чијем челу се налази министар правде. Примарни циљ успостављања овог тела је да се поспеши што квалитетније испуњавање ГРЕКО препорука кроз бољу координацију државних органа и скрене пажња на неопходну посвећеност раду на испуњењу наведених препорука од стране свих надлежних институција, на које се ГРЕКО препоруке односе.

 

Објављивањем одређених садржаја у вези са борбом против корупције у последњих неколико дана, у јавност се износе нетачне информације, између осталих и да је Србија добила од Савета Европе „13 задатака, које је требало да испуни до краја 2016. године“ те да је „број препорука у међувремену нарастао на 17 препорука“.

Наиме, Република Србија је у оквиру четвртог круга евалуације 2015. године добила укупно 13 препорука, и тај број, нити саме препоруке, нису промењене. Такође, потребно је указати да радно тело Савета Европе – ГРЕКО у извештајима о усклађености не формулише рокове за испуњење свих препорука, већ се у извештајима поставља рок за извештавање држава чланица Савета Европе о предузетим мерама, односно о постигнутим резултатима усклађености са препорукама Савета Европе. Наравно, свака држава чланица Савета Европе се залаже да испуни све препоруке ГРЕКО у што краћем временском периоду и о томе извести Савет Европе. 

Р. Србија у том погледу није изузетак. Међутим, специфичности случаја Р. Србије су другачије из разлога што су многе ГРЕКО препоруке везане за уставне измене, па самим тим није могуће у потпуности испунити одређене ГРЕКО препоруке или део препорука док се највиши правни акт Р. Србије не измени. Овај поступак је инициран и покренут од стране Владе Републике Србије. У Прелазном Извештају усклађености Р. Србије са ГРЕКО препорукама, ГРЕКО је закључио да је за сада десет препорука делимично испуњено, док три нису уопште. Усвајањем и применом Закона о лобирању и Закона о спречавању корупције у потпуности су испуњене три ГРЕКО препоруке.

Извештај усклађености Р. Србије са ГРЕКО препорукама је јавно доступан документ, како на енглеском тако и на српском језику. На тај начин свако заинтересовано лице може да се упозна са чињеницом да не постоји 17 препорука упућених држави Србији, већ укупно 13.

Због олаких, тенденциозних и паушалних оцена и изјава у јавности долази до погрешног информисања, које грађане доводи у заблуду. Чињеница је да Влада Републике Србије није остала нема на препоруке Савета Европе упућене Р. Србији, будући да је ГРЕКО у последњем, односно Прелазном Извештају усклађености Р.  Србије одлучио да се Србија више не налази на листи глобално незадовољавајућих земаља, када је у питању борба против корупције.