Разлози за измене и допуне Закона о извршењу и обезбеђењу почивају на чињеници да је Министарство правде, пратећи примену Закона, уочило одређене недостатке који утичу на ефикасност поступка извршења, као и на неуједначену праксу јавних извршитеља у зависности од подручја вишег, односно привредног суда на којем поступају, истакла је данас помоћник министра правде за правосуђе Јелена Деретић на округлом столу у Новом Саду у склопу јавне расправе о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о извршењу и обезбеђењу (ЗИО), а који је организовало Министарство правде уз подршку ЕУ Пројекта „ЕУ уз Правду – Подршка за Поглавље 23“, као и УСАИД-овог Пројекта „Владавина права".
Представљајући нова законска решења, Деретић је истакла да ће продаја непокретности убудуће подразумевати потпуну аутоматизацију тог поступка, а то значи увођење електронске платформе за јавно надметање за продају непокретности и покретних ствари. Она је додала да ће, након ступања на снагу нових законских решења, у периоду од шест месеци функционисати паралелан систем продаје непокретности током којег ће се тестирати електронска платформа, а након тога ће се прећи на искључиви електронски формат.
„Електронска платформа ће функционисати тако да ни јавни извршитељ, ни суд неће знати ко је интересент за куповину, што значи да је понудилац анониман, а систем сам генерише уплату јемства са рачуна за уплату јавних прихода“, рекла је Деретић. Она је додала да свако ко уплати јемство добија одређен идентификациони број са којим се, уз пријаву на платформу, која ће бити доступна на интернет презентацији Министарства правде, легитимише за учешће у поступку продаје.
„Сам поступак продаје ће бити јаван, односно и струка и јавност ће моћи да прате у реалном времену шта се све дешава током шесточасовног јавног надметања“, указала је Деретић.
Она је истакла да законске одредбе о начину продаје непокретности и покретних ствари остају у Закону, а да ће одредбе које детаљније дефинишу сам поступак бити садржане у подзаконском акту, односно Правилнику о организовању и спровођењу електронског јавног надметања.
„Други сегмент аутоматизације поступка извршења јесте увођење електронске огласне табле. На интернет презентацији сваког суда опште или посебне надлежности у Србији, укуцавањем личних података, грађани ће моћи да провере да ли се било какав акт или одлука, који потичу из извршног поступка, њима доставља“, објаснила је присутнима помоћник Деретић и додала да ће електронска огласна табла бити успостављена као јавни регистар.
Поред помоћника министра правде Јелене Деретић о предложеним изменама и допунама Закона говорили су и професор на Правном факултету Универзитета у Београду Никола Бодирога, судија Првог основног суда у Београду Никола Стошић, као и представник Америчке привредне коморе Владимир Весовић.
Након представљања текста Нацрта закона у Апелационом суду у Новом Саду, присутни учесници имали су прилику да, кроз дискусију, дају своје коментаре и мишљења на Нацрт закона, те да, од представника Радне групе, чују додатна појашњења практичног домашаја релевантних одредаба Нацрта закона.
