После деведесет година Србија и даље тежи да створи правни систем, који прати савремене потребе правосуђа и реалан живот грађана. Пут ка ЕУ, коме је наша држава недвосмислено посвећена, захтева од нас и усаглашавање нашег правног оквира са европским правним тековинама. Али, оно што је јако битно у том процесу, јесте да се Србија неће удаљити и отуђити од своје правне традиције, коју је вековима градила“, истакла је министарка правде Нела Кубуровић на представљању Монографије Вишег суда у Београду, поводом обележавања 90 година од доношења Закона о уређењу редовних судова за Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

Том приликом, министарка Кубуровић рекла је да су Закон о уређењу редовних судова и Закон о судијама редовних судова, усвојени 1928. године у Краљевини СХС, успоставили савремену организацију судова и били ослонац за доношење каснијих, па и оних закона који данас важе у Србији.

Она је напоменула да је савремено српско законодавство о судовима и судијама, чији развој је почео 2001, и те како водило рачуна о правној традицији, и то не само традиције ради, већ због ваљаности и демократичности те традиције.

Кубуровић је указала да су статус судија и судски систем до 2001. нормирани једним законом - Законом о судовима, који је садржао и правила о уређењу судова, о положају судија, те правила о мрежи судова, а да је повратак српској правној традицији означило раздвајање једног јединог „судског“ закона на три закона: о уређењу судова, о судијама и о седиштина и подручјима судова.

Министарка је објаснила да су тиме судије престале да буду део закона којим се нормира унутрашње уређење судова, као што су били у СФРЈ и постале предмет посебног закона који у целини уређује њихов статус.

Садржина закона из 1928, потом, послужила и као мерило за раздвајање законске од пословничке материје, као инструмент којим су одвојена она питања уређења судова и положаја судија која су, због свог значаја, у надлежности скупштине, од мање битних, која су у делокругу министра правде.

„Унутрашње уређење судова и систематика Закона о уређењу судова из 2001 – почивају на Закону о уређењу редовних судова из 1928. Из тог закона преузети су и појмови „судско особље“, „судијски помоћник“, „судски одмор““, рекла је Кубуровић.

Она је нагласила да су на тај начин, оба закона из 1928. године, показала своју мисаону и идејну виталност и дуготрајност и да представљају израз тежње српског народа да добро одвага европска искустава и преузме она која највише одговарају нашој правној прошлости и традицији.   

„Имали смо, и почетком двадесет и првог века, на шта да се угледамо и у чему да се потражимо. Почев од основних принципа уређења једне гране власти па до ситних детаља. Честитала бих председнику и свим колегама из Вишег суда у Београду јубилеј и пожелела им да и даље буду снажан стуб владавине права у Србији, као што су то и до сада били“, закључила је министарка Кубуровић.

На представљању Монографије, израђене у сарадњи Вишег суда у Београду и Пројекта владавине права Агенције САД за међународни развој – УСАИД, аутора историчара Николе Жугића, говорили су и председник Вишег суда у Београду Александар Степановић, градоначелник Београда Зоран Радојичић, заменик председника Врховног касационог суда Љубица Милутиновић, директорка УСАИД Канцеларије за демократски и економски развој Лора Павловић и бивши судија Окружног суда у Београду Слободан Рашић.