Имајући у виду циљеве, области деловања и вишегодишње искуство у раду удружења грађана која Вам се овом приликом обраћају, изражавамо забринутост поводом низа догађаја који последњих недеља прате процес јавне расправе о Радном тексту амандмана на Устав Републике Србије.
Право грађана Републике Србије на ефикасне и правичне судске поступке, спроведене од стране стручних носилаца правосудних функција, условљено је усвајањем уставних решења која подразумевају успостављање равнотеже између независности и одговорности правосуђа. Једнакост пред законом, гарантована истоветним одлучивањем суда у истим предметима, од значаја је не само за остваривање индивидуалних права грађана, већ и за успостављање стабилног инвестиционог амбијента за пословање привредних субјеката. Како ни одредбе важећег Устава али ни ситуација у српском правосуђу, тренутно не задовољавају поменуте услове, мишљења смо да се процес промене Устава мора наставити по законом прописаној процедури а да његова садржина мора одговарати европским стандардима у овој области, како је и предвиђено Акционим планом за Поглавље 23.
Најоштрије осуђујемо покушаје појединих организација да се процес јавне расправе о Радном тексту амандмана измести из оквира дискусије о усаглашености понуђених решења са европским стандардима и принципима поделе, равнотеже и међусобне контроле три гране власти, и пренесе на ниво политичких, личних или идеолошких обрачуна.
Посебно забрињавају иступи појединих представника струке и цивилног друштва, којима се оспорава легитимитет чланова академске заједнице, струковних, као и удружења грађана који не деле њихове ставове. Тиме приватизују демократски процес јавне расправе који по својој природи подразумева плурализам мишљења и право свих заинтересованих појединаца и удружења да јавно изнесу своје ставове и предложе решења која сматрају адекватним. У овим иступима иде се толико далеко, да се оспорава чак и ауторитет Венецијанске комисије и компетентност њених експерата, али и право грађана Републике Србије да о њиховим правима одлучује суд као државни орган. Насупрот томе, захтева се одвајање правосуђа од државе, онемогућавање било каквих механизама контроле и заштите грађана од злоупотреба и самовоље, као и стављање судбине грађана али савесних судија и тужилаца у руке малобројне групе људи који судску власт не сматрају овлашћењима повереним од стране грађана, већ сопственим приватним власништвом.
Апелујемо на Министарство правде да овакву ситуацију оконча упућивањем Радног текста на мишљење Венецијанској комисији, у што краћем року по завршетку текуће јавне расправе, и тиме отклони недоумице у погледу ставова које ово тело има о предложеним решењима. Овим би се уједно омогућило враћање дискусије о амандманима у оквире усаглашавања са европским стандардима, и изналажења, у тим оквирима, оних решења која би грађанима Републике Србије обезбедила независно, квалитетно, стручно и одговорно правосуђе, а самим судијама и тужиоцима, јасна, објективна и доследно примењена правила избора на функције и напредовања у оквиру правосуђа, али и недвосмислени механизми одговорности у случају нестручног, пристрасног или неефикасног поступања.
