У оквиру акције „Једно дрво за једног ратника“ посађено више од 800.000 садница

Министарство правде покренуло је 2014. године у склопу обележавања 100 година од почетка Првог светског рата акцију „Једно дрво за једног ратника“, у оквиру које је до сада на локалитетима широм Србије засађено више од 800.000 садница, речено је на представљању резултата тог пројекта на Сајму хортикултуре у Београду.

На округлом столу на коме су представљени резултати учествовао је и директор Управе за извршење кривичних санкција др Милан Стевовић, који је рекао да се тим пројектом одаје почаст храбрим српским борцима, настрадалим у Првом светском рату.

Поред великог значаја који има за неговање сећања на пале српске борце, пројекат има и велики значај за животну средину и еколошку свест свих грађана, а унапређује се, такође, и третман осуђеника и њихов добровољни рад.

Стевовић је рекао да су у реализацији тог пројекта учествовала и лица лишена слободе из више казнено-поправних завода у Србији, те да није забележен ниједан инцидент током пошумљавања.

„Захвалио бих на оваквом резултату стражарима и васпитачима који су били на терену“, навео је Стевовић и додао да је пројекат одраз и међусекторске сарадње између више различитих институција.

У пошумљавању су ангажована осуђена лица из установа - КПЗ Пожаревац, КПЗ Сремска Митровица, КПЗ Шабац, ОЗ Ваљево, ОЗ Ужице, ОЗ Чачак, ОЗ Крушевац, ВПЗ Крушевац, ОЗ Краљево, ОЗ Прокупље, КПЗ Ћуприја, ОЗ Лесковац, ОЗ Зајечар, КПЗ Ниш, ОЗ Пирот, КПЗ у Београду – Падинска Скела, као и Окружни затвор у Београду.

Руководилац одељења за гајење шума у ЈП „Србијашуме“ Звонимир Баковић навео је да су у оквиру пројекта „Једно дрво за једног ратника“ основани бројни хортикултурни паркови и нове шуме на 541 хектару и да је  посађено 820.000 комада садница четинара и лишћара.

Баковић је навео да је план да се у 2017. години посади више од 360.000 садница на више од 200 хектара и подсетио да су радове на пошумљавању изводили и запослени у ЈП „Србијашуме“ и студенти Шумарског факултета у Београду.

Планирано је да пројекат траје до 2018. године, до када је предвиђено да се посади 1.300.000 стабала, колико је Србија изгубила становника у Великом рату.

Локалитети, на подручју читаве земље, бирани су са посебним акцентом везаним за Први светски рат. Неки од локалитета где је сађено су планина Кучај, Тимочке шуме, Цер, Маљен, Голија, области у Крагујевцу, Београду, Рашкој, Крушевцу, Куршумлији, Лесковцу, Врању.

Пројектом је предвиђено да учешће у пошумљавању узму и друга министарства, јавна предузећа, локалне самоуправе, факултети, организације цивилног друштва, друштвено одговорне компаније, институције и појединци.