У случају незаконитог прекограничног одвођења из Републике Србије у другу државу, вршилац родитељског права, односно права на старање може тражити враћање детета у Републику Србију, односно остваривање права на виђање детета по основу:
1) Хашке конвенције о грађанскоправним аспектима међународне отмице деце од 1980. године
2) Европске конвенције о признању и извршењу одлука о старању о деци и о поновном успостављању односа старања
1) Хашка конвенција о грађанскоправним аспектима међународне отмице деце од 1980. године („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 7/91)
Основни циљ Конвенције је да се обезбеди што хитнији повратак деце незаконито одведене или задржане у некој држави уговорници и да се права на старање и виђање са дететом по закону једне од држава уговорница стварно поштују у другој држави уговорници.
Примарни услов који мора бити испуњен да би се одредбе ове Конвенције примењивале је да је дете одведено у државу која је потписница Конвенције и да је до незаконитог одвођења или задржавања дошло након њеног ступања на снагу у државама уговорницама.
Које су државе уговорнице Конвенције, као и датуме ступања на снагу можете проверити на интерент страници Хашке конференције.
Свако лице, институција или орган који тврди да је одвођењем или задржавањем детета ван граница територије Републике Србије повређено право на старање или право на виђање (у даљем тексту: подносилац захтева), може поднети захтев Министарству правде Републике Србије, које је одређено као Централни извршни орган за спровођење Конвенције. Захтев се подноси на обрасцу, у зависности да ли подносилац захтева жели:
а) враћање детета (преузми образац захтева за враћање детета)
б) остваривање права на виђање детета (преузми образац захтева за виђање детета)
Уз захтев је потребно приложити оригинале докумената или оверене копије, као на пример: извод из матичне књиге рођених за дете, односно венчаних за родитеље, одлуке суда или другог органа које се односе на старање над дететом, документацију из које се може утврдити да је дете боравило на територији Републике Србије (нпр. уписница издата од стране школске установе, обданишта, медицинска документација и сл.) и било која друга документа која се могу сматрати битним за овај поступак. У погледу докумената који се достављају не захтева се додатна легализација нити нека слична формалност у том смислу.
Захтев и сва достављена документа морају бити сачињени на српском језику, при чему се уз то мора приложити превод на званични језик државе у коју је дете одведено, а уколико то није могуће на енглески или француски језик.
Након пријема, захтев за враћање, односно виђање детета ће бити прослеђен Централном извршном органу државе у коју је дете одведено. Централни извршни орган те државе ће предузети све одговарајуће мере ради обезбеђења добровољног повратка детета односно отклањања свих препрека у остваривању права на виђање и обавестиће суд или управни орган који је даље надлежан за спровођење поступка за враћање, односно омогућавање виђања детета.
Подносилац захтева мора доказати:
1. да је дете имало редовно боравиште у држави различитој од оне у коју је дете одведено. Под редовним боравиштем се подразумева место где дете живи дуже време, без обзира на намеру детета или лица са којима живи да се ту настани и независно од уписа у евиденцију надлежног органа или дозволе боравка или настањења. Посебно се узимају у обзир породичне околности и обавезе личне природе лица са којима дете живи, као и обавезе детета које указују на трајне везе са одређеним местом.
2. да одвођење детета представља повреду права на старање у држави из које је дете одведено. Право на старање може постојати и по сили закона, без обзира да ли постоји одлука суда или другог државног органа којом је регулисано право на старање. Повредом права на старање, у смислу члана 75, 77 и 78 Породичног закона Републике Србије (преузми одредбе Породичног закона) сматра се одвођење или задржавање детета од стране једног родитеља, без сагласности другог родитеља, без обзира да ли су оба родитеља заједнички или само један, вршили право на старање. Не сматра се повредом права на старање недостатак сагласности родитеља уколико је родитељ потпуно лишен родитељског права, ако је родитељ лишен права да одлучује о питањима која битно утичу на живот детета или је родитељ лишен пословне способности.
3. да је подносилац захтева фактички вршио односно право на старање, односно право на виђање над дететом у тренутку одвођења или задржавања.
4. да дете није навршило 16. годину живота.
Одлука суда или управног органа, на основу ове Конвенције, у вези са повратком детета неће се сматрати мериторном по било ком питању у вези са правом на старање.
Конкакт:
Министарство правде Републике Србије
Сектор за међународну сарадњу и стратешко планирање
Београд, Немањина 22 – 26
2) Европска конвенција о признању и извршењу одлука о старању о деци и о поновном успостављању односа старања
Свако лице коме је одлуком надлежног органа признато право на старање над дететом које је противправно одведено у другу државу, уз кршење одлуке о старању, може покренути поступак признања и извршења наведене одлуке у држави у коју је дете одведено, по основу Европске конвенције о признању и извршењу одлука о старању о деци и о поновном успостављању односа старања (“Сл. лист СРЈ - Међународни уговори”, бр. 1/2011).
Примарни услов који мора бити испуњен да би се одредбе ове Конвенције примењивале је да је дете одведено у државу која је потписница Конвенције и да је до незаконитог одвођења или задржавања дошло након њеног ступања на снагу у државама уговорницама
Које су државе уговорнице Конвенције, као и датуме ступања на снагу можете проверити на интерент страници Савета Европе.
Лице коме је повређено право на старање, у смислу ове Конвенције, може поднети захтев Министарству правде Републике Србије, које је одређено као Централни извршни орган за спровођење Конвенције. Подносилац захтева, уз захтев за признање и извршење одлуке о старању, треба да поднеси захтев за враћање, односно остваривање права на виђање детета, у зависности од одлуке надлежног органа:
а) враћање детета (преузми образац захтева за враћање детета)
б) остваривање права на виђање детета (преузми образац захтева за виђање детета)
Један од услова који мора бити испуњен је да дете није навршило 16 година.
Уз захтев је потребно приложити документ којим се овлашћује централни орган замољене државе да делује у име молиоца, одлуку суда или другог органа која се односи на старање над дететом са потврдом извршности као и било која друга документа која се могу сматрати битним за овај поступак. У погледу докумената који се достављају не захтева се додатна легализација нити нека слична формалност у том смислу.
Захтев и сва достављена документа морају бити сачињени на српском језику, при чему се уз то мора приложити превод на званични језик државе у коју је дете одведено, а уколико то није могуће на енглески или француски језик.
Контакт:
Министарство правде Републике Србије
Одељење за међународну правну помоћ
Београд, Немањина 22 – 26