Устав Републике Србије из 2006. године, дотиче се проблематике трговине људима одредбом члана 26: "изричито је забрањено да нико не може бити дужан у ропству или у положају сличном ропству, односно, забрањен је сваки облик трговине људима и принудни рад под којим се сматра сексуално или економско искоришћавање лица које се налази у неповољном положају".
Кривични законик раздвојио је и посебно санкционисао кривична дела којим је санкционисана Трговина људима:
Трговина људима (чл. 388)
Трговина децом ради усвојења (чл. 389)
Заснивање ропског односа и превоз лица у ропском односу (чл. 390)
Док је кријумчарење људи инкриминисано као посебно кривично дело.
Недозвољени прелаз државне границе и кријумчарење људи (чл. 350)
Наша држава показала је спремност и политичку вољу да се придружи светским напорима у борби против трговине људима и ратификовала је све важне међународне документе с тим у вези. Републике Србије у области трговине људима ради и на пуној усклађености са Директивом 2011/36/EU и Директивом Савета 2004/81/EC.
