Legalizacija isprava

Legalizacija dokumenata (tzv. „puna legalizacija“)

Javne isprave, izdate na teritoriji Republike Srbije za upotrebu u inostranstvu, overavaju se na osnovu Zakona o legalizaciji isprava u međunarodnom prometu („Sl. List SFRJ“ 6/1973, i „Sl. list SCG“, br. 1/2003 - Ustavna povelja).

Overom javne isprave, u smislu ovog Zakona, potvrđuje se verodostojnost potpisa lica koje je ispravu potpisalo i verodostojnost pečata stavljenog na ispravu.

Po pravilu overava se izvorni, originalni dokument. Prevod se legalizuje na isti način kao i originalni dokument.

1. Predsednik osnovnog suda, odnosno sudija kojeg on odredi, svojim potpisom i pečatom suda, overava isprave koje su izdali organi sa sedištem na području tog suda;

2. Ministarstvo pravde  Republike Srbije vrši nadoveru potpisa predsednika suda i pečata suda na ispravama izdatim u Republici Srbiji;

3. Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije potpisom ovlašćenog lica i pečatom ministarstva potvrđuje potpis i pečat Ministarstva pravde, na osnovu deponovanog potpisa lica ovlašćenog za overu;

4. Tako overena domaća dokumenta nadoverava inostrani organ (diplomatsko –konzularno predstavništvo države u kojoj će se dokument koristiti akreditovano u Republici Srbiji).

Javne isprave koje su izdali republički i pokrajinski organi i organizacije, ne podležu prethodnoj overi od strane suda i Ministarstva pravde, već ove isprave overava neposredno Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije.

Postupak po Haškoj konvenciji o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava (Apostille)

Ukoliko se javne isprave, izdate u Republici Srbiji, koriste u državama potpisnicama Haške konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava, potvrdu njihove verodostojnosti izvršiće predsednik suda ili ovlašćeni sudija nadležnog osnovnog suda svojim potpisom i pečatom suda.

Overa po Haškoj konvenciji vrši se na samom originalnom dokumentu ili na njegovom dodatku.

Obrazac potvrde posebno je propisan Haškom konvencijom i izrađen kao štambilj u koji se upisuju određeni podaci (pečat “Apostille»).
 
Potvrda propisno ispunjena, potvrđuje verodostojnost potpisa, svojstvo potpisnika isprave i istinitost pečata ili žiga kojim je dokument snabdeven.

Potpis i pečat na potvrdi (štambilju) oslobođeni su bilo kakve dalje overe i tako overen dokument je podoban za upotrebu u svim državama potpisnicama Haške konvencije.

Haška konvencija ne primenjuje se na administrativne isprave koje se odnose na neki trgovinski ili carinski posao i na isprave koje su izdali diplomatsko-konzularni predstavnici.

U Republici Srbiji, za overu isprava po osnovu Haške konvencije, nadležan je osnovni sud prema sedištu organa koji je izdao predmetnu ispravu.

Koje su države ugovornice Konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava možete proveriti na internet stranici Haške konferencije.

Bečka konvencija o izdavanju izvoda iz matičnih knjiga na više jezika iz 1976. godine

Izvodi iz matičnih knjiga izdati na višejezičnim obrascima mogu se upotrebiti u državama ugovornicama Bečke konvencije o izdavanju izvoda iz matičnih knjiga na više jezika iz 1976. godine.

Koje su države ugovornice ove Konvencije možete proveriti na ovoj internet stranici.

Kada legalizacija nije potrebna

Legalizacija javnih isprava nije potrebna, kao ni pečat „Apostille“:

a) Kada između Srbije i države, u kojoj će se upotrebiti javna isprava, postoji potvrđen međunarodni ugovor o oslobađanju određenih javnih isprava od bilo kakve legalizacije;

b) Kada isprave izdate u Srbiji, po osnovu faktičke uzajamnosti, ne podležu legalizaciji za upotrebu u nekoj državi, kao i isprave te države za upotrebu u Srbiji;

v) Kada organ države pred kojim će se upotrebiti javna isprava izdata u Srbiji ne zahteva legalizaciju;

g) Kada legalizacija nije moguća zbog prirode, karaktera, ili tipa javne isprave (putne isprave, lične karte i sl.), kao i kada se javne isprave odnose na komercijalne, spoljnotrgovinske ili carinske poslove, odnosno, prate robu, pri izvozu i uvozu, a izdaju ih, ili overavaju, nadležna privredna komora, ili carinski organi (carinske deklaracije, fakture, uverenja o carinskom nadzoru, poreklu robe, direktnoj pošiljci, krajnjem korisniku i sl.).

Države sa kojima Srbija ima potvrđene bilateralne ugovore o međusobnom oslobađanju javnih isprava od legalizacije (Napomena: u pojedinim ugovorima samo su pojedine vrste isprava oslobođene legalizacije):

Alžir    Austrija    Belgija   Belorusija
 Bosna i Hercegovina  Bugarska  Češka Republika  Slovačka
 Francuska   Grčka  Hrvatska  Italija
 Irak  Kipar  Mađarska  Severna Makedonija
 Poljska  Rumunija  Ruska Federacija  Crna Gora
 Ukrajina  Slovenija  Mongolija  Ujedinjeni Arapski Emirati

  
Zakon o legalizaciji isprava u međunarodnom prometu Veličina: 0.04 MB