Zahtev za pružanje pravne pomoći sačinjava se u vidu zamolnice. Forma zamolnice regulisana je Sudskim poslovnikom (Obrazac br. 170), odnosno međunarodnim ugovorom (ukoliko postoji sa odnosnom državom).
Za postupanje nadležnih organa po zamolnici potrebno je, za evropske zemlje ostaviti rok od najmanje tri meseca, odnosno šest meseci za prekookeanske zemlje.
Prilikom sačinjavanja zamolnice od strane nadležnog suda pravi se razlika u zavisnosti da li se zamolnica upućuje u:
1. Države regiona (bivša SFRJ)
2. Ostale države
A) Hrvatska
Pružanje uzajamne pravne pomoći sa ovim državama vrši se uvek preko ministarstava nadležnih za poslove pravosuđa. Neophodno je uz dopis naslovljen na ovo ministarstvo sačiniti i odgovarajuću zamolnicu naslovljenu na "Nadležni organ Republike Hrvatske".
Relevantni ugovori:
- Ugovor između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima od 15. septembra 1997. godine;
B) Bosna i Hercegovina
Pružanje uzajamne pravne pomoći sa Bosnom i Herecegovinom vrši se preko ministarstava nadležnih za poslove pravosuđa. Neophodno je uz dopis naslovljen na ovo ministarstvo sačiniti i odgovarajuću zamolnicu naslovljenu na "Nadležni organ Bosne i Herecgovine".
Izuzetno od ovog pravila, kada je u pitanju dostavljanje poziva za ostavinsku raspravu ili uzimanje nasledničke izjave u ostavinskom postupku, kao i pružanje pravne pomoći u upravnim stvarima, sudovi i drugi nadležni organi mogu međusobno neposredno komunicirati. U tim slučajevima, radi poboljšanja efikasnosti bolje je zamolnice upućivati direktno nadležnim sudovima Bosne i Herecgovine.
Relevantni ugovori:
- Ugovor između Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima od 24. februara 2005. godine
- Ugovor između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine o izmenama i dopunama navedenog ugovora od 26. februara 2010. godine.
V) Crna Gora, Republika Slovenija i Republika Severna Makedonija
Kod opštih vidova pružanja pravne pomoći koji se odnose na uručivanje i dostavljanje određenih akata, dokumenata i obaveštenja, kao i izvođenje procenih radnji (saslušanje stranaka, svedoka, uzimanje nasledničkih izjava i dr.), sudovi i drugi nadležni organi navedenih država komuniciraju neposredno (član 4 stav 2 Ugovora). Stoga je zamolnice za navedene vidove pravne pomoći potrebno upućivati direktno sudovima i drugim nadležnim organima Crne Gore (sud-sud), Republike Slovenije, odnosno Republike Makedonije, a ne preko ovog ministrstva.
Relevantni ugovori:
- Ugovor između Republike Srbije i Crne Gore o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima od 29. maja 2009. godine;
- Ugovor o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima između Republike Srbije i Republike Slovenije
- Ugovor između Republike Srbije i Republike Makedonije o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima od 29. novembra 2011. godine.
Kada se međunarodna pravna pomoć pruža u ostalim državama (van bivše SFRJ) na prvom mestu se pravi razlika da li se zamolnica odnosi na A) domaće državljane ili B) strane državljane.
A. Dostavljanje zamolnica za domaće državljane u inostranstvu
U ovom slučaju pravna pomoć se vrši konzularnim putem. Uz dopis naslovljen na ovo ministarstvo potrebno je sačiniti i odgovarajuću zamolnicu naslovljenu na nadležno diplomatsko – konzularno predstavništvo (DKP) Republike Srbije u državi u kojoj dostavljanje treba izvršiti.
B. Dostavljanje zamolnica za strana fizička i pravna lica u inostranstvu
U ovom slučaju, pravna pomoć se odvija:
a) na osnovu bilateralnog ugovora (ukoliko on postoji);
b) na osnovu Haških konvencija kojima je regulisana pravna pomoć;
v) diplomatskim putem.
B1) Dostavljanje na osnovu bilateralnog ugovora
Ukoliko Republika Srbija ima zaključen bilateralni ugovor o pravnoj pomoći u građanskim i trgovinskim stvarima pravna pomoć se odvija preko ovog ministarstva. Potrebno je uz dopis naslovljen na ovo ministarstvo sačiniti i zamolnicu naslovljenu na nadležni organ države u kojoj dostavljanje treba izvršiti. Potrebno je i zamolnicu i priložena dokumenta prevesti na jezik zamoljene države.
Osim sa gore navedenim državama regiona, Republika Srbija ima zaključene bilateralne ugovore o pravnoj pomoći u građanskim i trgovinskim stvarima sa sledećim državama (tekstove ugovora možete pronaći na stranici „Međunarodni ugovori“):
B2) Haške konvencije
Ukoliko se zamolnica odnosi na uručenje sudskih i vansudskih akata ili preduzimanje procesnih radnji u državi sa kojom Republika Srbija nema zaključen bilateralni ugovor, dostavljanje zamolnica ili preduzimanje procesnih radnji se vrši na osnovu Haških konvencija, ukoliko im je odnosna država pristupila ili ih je ratifikovala.
Od 2014. godine Centralni organ za postupanje po Haškim konvencijama je Ministarstvo pravde (do 2014. godine to je bio Prvi osnovni sud u Beogradu).
U skladu sa članom 2. Konvencija, sud je dužan da zamolnicu direktno dostavi Centralnom organu zamoljene države, a ne preko Ministarstva pravde. Takođe, zamolnica se naslovljava samo na centralni organ zamoljene države, koji u skladu sa unutrašnjim propisima zamolnicu prosleđuje nadležnom organu.
Za dodatna objašnjenja u pogledu primene ovih Konvencija možete se obratiti Ministarstvu pravde, Odeljenju za međunarodnu pravnu pomoć u građanskim stvarima, telefon 011/3631 020, 3620 649 ili 2685 672.
1) Haška konvencija o dostavljanju u inostranstvo sudskih i vansudskih akata u građanskim i trgovačkim stvarima od 15. novembra 1965. godine
Države potpisnice ove Konvencije, a sa kojima Republika Srbija nema zaključen bilateralni ugovor, su:
Republika Albanija | Država Izrael | Republika Litvanija | SAD |
Antigva i Barbuda | Republika Indija | Luksemburg | Sent Vinsent i Grenadini |
Republika Argentina | Republika Irska | Republika Malavi | Republika San Marino |
Komonvelt Australija | Republika Island | Republika Malta | Republika Sejšeli |
Komonvelt Bahami | Japan | Kraljevina Maroko | Republika Finska |
Barbados | Republika Jermenija | Sjedinjene Meksičke Države | Kraljevina Holandija |
Belize | Kanada | Kneževina Monako | Švajcarska Konfederacija |
Republika Bocvana | Narodna Republika Kina | Republika Moldavija | Kraljevina Švedska |
Bolivarska Republika Venecuela | Republika Koreja | Savezna Republika Nemačka | Kraljevina Španija |
Republika Estonija | Republika Letonija | Republika Portugalija | Demokratska Socijalistička Republika Šri Lanka |
Kraljevina Danska | Republika Kolumbija | Kraljevina Norveška | Islamska Republika Pakistan |
Arapska Republika Egipat | Država Kuvajt |
Podaci o državama ugovornicama, centralnim organima i izjavljenim rezervama nalaze se na internet prezentaciji Haške konferencije, na sledećim linkovima:
http://www.hcch.net/index_en.php?act=conventions.status&cid=17
http://www.hcch.net/index_en.php?act=conventions.authorities&cid=17
Uputstvo za sačinjavanje izlazne zamolnice
Zamolnicu za dostavljanje sudskih i vansudskih akata je potrebno sačiniti na obrascu, koji je jedinstven i sastavni je deo Konvencije. Obrazac mora biti sastavljen i popunjen na engleskom ili francuskom jeziku ili jeziku zamoljene države, ukoliko je zamoljena država stavila rezervu na primenu člana 7. stav 1. Konvencije i može se preuzeti sa internet stranice Ministarstva pravde.
Uz obrazac se prilažu akta koja je potrebno dostaviti u inostranstvu, prevedena na jezik zamoljene države.
Sud šalje zamolnicu u dva primerka direktno centralnom organu zamoljene države (zamolnica se ne šalje preko Ministarstva pravde), akta koja je potrebno uručiti i overene prevode celokupne dokumentacije. Po prijemu, Centralni organ zamoljene države prosleđuje zamolnicu nadležnom sudu, odnosno drugom organu koji je u skladu sa unutrašnjim pravom nadležan za dostavljanje. U skladu sa tim, bitno da je da sud u zamolnici navede tačan naziv centralnog organa zamoljene države, dok informaciju o nazivu i adresi nadležnog organa koji će vršiti uručenje nije bitno navoditi.
Izuzetak postoji u slučaju da je dostavljanje pismena potrebno izvršiti u Sjedinjenim Američkim Državama. Tada je potrebno zamolnicu u dva primerka sa overenim prevodom na engleski jezik uputiti preko Miistarstva pravde i priložiti dokaz o uplati 95,00$ u dinarskoj protivvrednosti na račun:
- Izvršenje Budžeta Republike Srbije
- Br. 840-1620-21
- Sa pozivom na broj: 61031-421422-01
2) Haška konvencija o izvođenju dokaza u inostranstvu u građanskim i trgovačkim stvarima od 18. marta 1970. godine
Države potpisnice ove Konvencije, a sa kojima Republika Srbija nema zaključen bilateralni ugovor su:
Republika Albanija | Republika Island | Kneževina Lihtenštajn | SAD |
Republika Argentina | Država Izrael | Veliko Vojvodstvo Luksemburg | Republika Sejšeli |
Komonvelt Australija | Južnoafrička Republika | Republika Malta | Republika Singapur |
Barbados | Narodna Republika Kina | Kraljevina Maroko | Republika Finska |
Republika Belorusija | Republika Kolumbija | Sjedinjene Meksičke Države | Kraljevina Holandija |
Bolivarska Republika Venecuela | Republika Koreja | Kneževina Monako | Švajcarska Konfederacija |
Kraljevina Danska | Država Kuvajt | Savezna Republika Nemačka | Kraljevina Švedska |
Republika Estonija | Republika Letonija | Kraljevina Norveška | Kraljevina Španija |
Republika Indija | Republika Litvanija | Republika Portugalija | Demokratska Socijalistička Republika Šri Lanka |
Podaci o državama ugovornicama i centralnim organima nalaze se na internet prezentaciji Haške konferencije, na sledećim linkovima:
http://www.hcch.net/index_en.php?act=conventions.status&cid=82
http://www.hcch.net/index_en.php?act=conventions.authorities&cid=82
Uputstvo za sačinjavanje izlazne zamolnice
Članom 3. Konvencije propisana je sadržina zamolnice za izvođenje dokaza u inostranstvu, a primer obrasca zamolnice može se preuzeti sa internet prezentacije Ministarstva pravde. Zamolnica se sačinjava na jeziku zamoljene države ili je propraćena overenim prevodom na taj jezik.
Sud direktno dostavlja zamolnicu sa overenim prevodom centralnom organu zamoljene države (ne preko Ministarstva pavde), koji u skladu sa unutrašnjim propisima zamolnicu prosleđuje organu nadležnom za dostavljanje. U skladu sa tim sud ne treba da raspolaže tačnim nazivom nadležnog organa.
3) Haška konvencija o građanskom postupku od 1954. godine
Pravna pomoć na osnovu ove Konvencije se odvija samo sa malim brojem država, s obzirom da je većina njih potpisnica prethodno navedenih Haških konvencija o dostavljanju, odnosno izvođenju dokaza, koje isljučuju primenu ove konvencije u tom delu. U ovom slučaju pružanje pravne pomoći se odvija preko ovog ministarstva.
Te države su:
Kirgiska Republika |
Libanska Republika |
Sveta Stolica |
Republika Surinam |
Republika Uzbekistan |
Podaci o državama ugovornicama i centralnim organima nalaze se na internet prezentaciji Haške konferencije:
http://www.hcch.net/index_en.php?act=conventions.status&cid=33
http://www.hcch.net/index_en.php?act=conventions.authorities&cid=33
V. Dimplomatskim putem
Ukoliko sa državom u koju se upućuje zamolnica Republika Srbija nema zaključen ni bilateralni ni multilateralni ugovor pravna pomoć se vrši diplomatskim putem. U tom slučaju sud koji upućuje zamolnicu treba da uz propratni akt naslovljen na ovo ministarstvo, dostavi i zamolnicu naslovljenu na nadležni organ zamoljene države, prevedenu na jezik zamoljene države, sa aktima koja teba dostaviti, takođe prevedenim na jezik zamoljene države. Ministarstvo pravde će tu zamolnicu proslediti Ministarstvu spoljnih poslova, koje potom preko nadležnog diplomasko - konzularnog predstavništva, prosleđuje zamolnicu nadležnom organu.
Svi pomenuti bilateralni i multilateralni ugovori, kao i obrasci zamolnica mogu se pronaći na internet stranici Ministarstva pravde.
Za sve dodatne informacije o načinu upućivanja zamolnica možete se obratiti Ministarstvu pravde – Odeljenju za međunarodnu pravnu pomoć u građanskim stvarima na telefon 011/3631 020 ili 3620 649 ili 2685 672.