Povodom Evropskog dana pravde koji se obeležava 25. oktobra, Ministarstvo pravde uputilo je poziv sudovima da organizuju Nedelju medijacije i Dane otvorenih sudova, kako bi privredi i građanima pokazali kako posredovanje pruža bržu, jeftiniju i efikasniju alternativu parničnim postupcima. Pored dva suda koji su se odazvala pozivu i preduzeli mere u okviru Nedelje medijacije (Drugi osnovni sud u Beogradu i Osnovni sud u Kruševcu), ovogodišnja Nedelja medijacije obeležiće i Sporazum o saradnji u primeni medijacije u oblasti intelektualne svojine koji će potpisati Zavod za intelektualnu svojimu, Ministarstvo pravde i svi sudovi koji su nadležni za sporove u oblasti intelektualne svojine.
Unapređivanje alternativnog rešavanja sporova, poput medijacije, koristi ne samo pojedincima već i rasterećuje sud i oslobađa vreme za predmete koji zaista zahtevaju potpunu sudsku analizu, pa tako ima pozitivan uticaj na ukupnu efikasnost i pristup pravdi.
S ciljem da poboljša pravni okvir u oblasti posredovanja, u skladu sa pravnom tekovinom EU i najboljim međunarodnim, savremenim i uporednim praksama, ministar pravde osnovala je Radnu grupu za izradu nacrta izmena i dopuna Zakona o posredovanju u rešavanju sporova. Kako se očekuje da novi Zakon, kroz različite mehanizme, značajno podstakne broj zahteva za posredovanje, njegove odredbe će takođe, u cilju stvaranja održivog sistema, obezbediti odgovarajuće standarde koji se tiču kvaliteta.
Još jedan nedavni podsticaj, pokrenut kako bi se strane opredelile za posredovanje umesto sudskog postupka, uveden je kroz Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama, koji se primenjuje od 1. januara 2019. Amandmani odlažu naplatu sudskih taksi kako bi stranama pružila prilika da, nakon što je sudski postupak pokrenut, ponovo razmotre sporazumno rešenje spora. Podaci privrednih, osnovnih i viših sudova pokazuju da je u prvih devet meseci primene ovog Zakona skoro 3000 predmeta rešeno pre zaključenja preliminarnog pretresa ili prvog ročišta, dok je preko 12 000 predmeta rešeno na različite načine, što ukazuje da je u ovim predmetima došlo do sporazuma.
Važni koraci preduzimaju se i na međunarodnom nivou. Republika Srbija bila je među prvih 46 zemalja koje su 7. avgusta 2019. godine potpisale Konvenciju Ujedinjenih nacija o međunarodnim sporazumima o rešavanju sporova medijacijom („Singapurska konvencija“). Singapurska konvencija primenjuje se na međunarodne sporazume o nagodbi kojima se rešavaju trgovinski sporovi. „Očekuje se da će ratifikacijom Konvencije od strane širokog spektra zemalja biti podstaknute strane iz različitih jurisdikcija da češće koriste posredovanje i tako u sporovima dođu do rešenja koja zadovoljavaju interese obe strane, čime će pozitivno uticati na međunarodno poslovanje. U tom pogledu, stav Evropske unije i njenih država članica od velikog je značaja za Srbiju kao zemlju koja pregovara o pristupanju, ne samo zbog pravnih implikacija u vezi sa potencijalnom ratifikacijom, već imajući u vidu i značaj trgovinskih odnosa sa kompanijama Jedinstvenog tržišta EU, koje bi sigurno bile na dobitku kada su u pitanju povećane mogućnosti da se primene sporazumi o nagodbama koje nude Singapurska konvencija i Model-zakon UNCITRAL-a“, naglašava Ivana Ninčić Osterle, stručnjak za analitičku podršku pravosudnim profesijama na projektu EU uz Pravdu - Podrška za Poglavlje 23.
Kada su u pitanju trenutni kapaciteti, do kraja septembra registrovano je preko 1100 medijatora, 16 organizacija je dobilo licence za sprovođenje obuke za medijatore, dok je 12 organizacija, do danas, sprovelo obuku za preko 2 600 polaznika. Većina registrovanih medijatora-posrednika dolazi iz grada Beograda, dok je najveći broj iz redova pravnika.
Na kraju, primena preduzetih mera i istinski uspeh medijacije zavise od njenog širokog prihvatanja, kako od strane pravnih i drugih profesija, tako i poslovne zajednice i šire javnosti. Stoga je važno da sve zainteresovane strane poboljšaju svoje razumevanje medijacije i njenih prednosti.
Promocija medijacije, kroz različite programe koji se finansiraju u zemlji, podržana je i od Evropske unije, imajući u vidu aktivnosti u okviru Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23 i smernice postavljene kako bi se dostigli standardi Evropske unije u oblasti pravde.
