Проблем дугих и спорих судских поступака највећи је проблем српског правосуђа, гледано очима грађана. Он ремети репутацију судства, али и озбиљно угрожава остваривање права и слобода грађана. Суд је последња одбрана људских права и слобода, последња препрека самовољи, али и последња брана узимања правде у руке појединца, истакао је данас министар правде Никола Селаковић на јавној расправи о Нацрту закона о заштити права на суђење у разумном року, која је одржана у Апелационом суду у Београду.

„Тешко је говорити о остваривању сврхе неког права, ако се суди дуго, споро, са одуговлачењем или толерисањем злоупотреба процесних овлашћења или пасивности странака у поступку“, рекао је Селаковић и истакао да људи често са правом кажу да је закаснела правда - неправда.

Селаковић је навео да је основна друштвена улога судова да благовременим деловањем омогуће владавину силе права, а не права силе, као и да спрече социјалне тензије, спорове и сукобе, до којих неминовно долази кад спорови почну да се решавају мимо институција државе.

Говорећи о смислу нацрта закона, министар Селаковић је указао да закон има намеру да заштити право грађана и да покуша да судство учини делотворнијим, али никако по цену угрожавања независности судија.

„Право на суђење у разумном року, тиме и систем његове правне заштите, постављено је као право које се само, једино и искључиво односи на развој судског поступка у времену“, истакао је Селаковић и додао да функционални развој поступка, који је срж и бит судијске независности, није и не може бити предмет овог закона.

На крају, министар правде је закључио да само доношење оваквог закона није довољно, као и да неће постићи своје циљеве, уколико га судови не буду правилно примењивали.