Неразумљиво је да организација која у свом називу садржи реч „транспарентност“ не подржава напоре Министарства правде и државне управе, да припреми што боље законско решење, у транспарентном и широком консултативном процесу, посебно имајући у виду да је Модел закона о заштити узбуњивача радила група од само 6 чланова.

Радну групу министарства, сачињену од око 20 чланова, чине судије и тужиоци, затим страни експерти, као и представници невладиних организација, итд, а посебно битно јесте да су у писању Нацрта учествовала и лица са статусом узбуњивача.

Такође, нису јасни наводи организације „Транспарентност Србија“ да Министарство правде и државне управе „одлаже“ доношење овог закона. Према Пословнику Владе Републике Србије, министарство је дужно да поштује процедуру, односно да формира радну групу, да припреми Нацрт, да спроведе јавну расправу, итд. Министарство је формирало радну групу у року од само 2 недеље од момента примене Акционог плана за борбу против корупције.

Модел закона припремљен од стране радне групе коју је предводио Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података од личности, јесте оно што и сама реч каже – модел. Он представља велики допринос у процесу израде Нацрта закона и у њему су предложене различите алтернативе у заштити узбуњивача, што је дало добру основу за рад Радне групе министарства. Са друге стране, страни експерти који су посматрали припрему Модела, иако су похвалили учињене напоре, уручили су Министарству правде и државне управе озбиљне замерке на Модел. Извештаје ових експерата можете пронаћи на интернет презентацији Министарства правде и државне управе, на страници „Радне верзије прописа“.

Указивање да узбуњивач може бити сваки грађанин, као што наводи „Транапсарентност Србија“, показује основно неразумевање концепта узбуњивања. Поставља се питање: Ко је узбуњивач? Примера ради, то је запослени који сазна за незаконитости на свом радном месту, који то пријави надлежним органима, а онда трпи последице од послодавца. Кључна разлика је да било који грађанин, не може знати за незаконистости у интерном пословању послодавца, нити може да трпи штету због пријављивања, јер он тамо није ни запослен. Узбуњивач се излаже посебном ризику који је у јавном интересу и због те храбрости, он мора имати заштиту.

Министарство правде и државне управе указује да у Нацрт закона (који је израдила радна група министарства) не постоји одредба која тражи од узбуњивача да достави податак о томе који је пропис повређен, као што је то навела Транспарентност Србија. Нацрт закона предвиђа да се од узбуњивача тражи да само опише ситуацију у границама својих могућности. На овакав начин је уважена критика Модела, који је поступање надлежних условљавао тиме да узбуњивач достави све податке, документе, а чак и своје име.

У погледу замерке „Транспарентости“ да Нацртом закона нису предвиђена кривична дела истичемо да је Националном стратегијом за борбу против корупције у Републици Србији за период од 2013-2018. године, предвиђено да се прописивање кривичних дела може чинити само Кривичним закоником, у циљу заштите правне сигурности и правне извесности. Сагласно томе у предстојећем периоду биће извршене измене и допуне Кривичог законика, којим ће бити обухваћена и кривична дела у вези са узбуњивањем.

По питању примедбе да Нацрт не даје могућност заштите лицима који обавештење о повреди или угрожавању јавног интереса изнесу у анонимној анкети или другом виду поверљивог обраћања, можемо оценити да је иста крајње недобронамерна. Нејасно нам је на који начин се може пружити заштита анонимном лицу са чијим идентитетом нико није упознат?

Такође, у погледу примедбе да Нацрт не уређује могућност правичне накнаде истичемо да је потребно детаљно и са пажњом прочитати Нацрт закона, те видети да исти прописује да узбуњивач има право на накнаду, како материјалне тако и нематеријалне штете, а што је свакако правична накнада, због претрпљених штетних последица у вези са узбуњивањем.

У образложењу Нацрта Закона детаљно су наведени разлози за свако поједино решење. Радна група Министарства правде и државне управе је приликом израде Нацрта закона у првом плану водила рачуна о „стварној заштити и интересима“ појединца који пријави незаконито поступање од било које врсте одмазде.

Поред свега наведеног, Министарство правде и државне управе истиче да се Нацрт закона и даље налази на јавној расправи и позива стручну јавност, као и све заинтересоване да проследе министарству своје коментаре и сугестије и тако на констурктиван начин допринесу изради што квалитетнијег текста Закона о заштити узбуњивача.