Систем за извршење кривичних санкција, а у оквиру њега и систем за извршење алтернативних санкција, представља једну од битнијих карика у систему правосуђа, рекао је министар правде и државне управе Никола Селаковић приликом потписивања Меморандума о сарадњи у извршењу алтернативних санкција са градоначелницима и представницима градова Панчева, Смедерева, Пожаревца, Лесковца, Сремске Митровице, Чачка, Зрењанина и Ужица.

Селаковић је навео да систем за извршење алтернативних санкција заузима веома важно место у даљој реформи правосуђа, која је дефинисана новом Стратегијом која је усвојена у Народној скупштини, као и у Нацрту стратегије система извршења кривичних санкција, који је пре месец дана представљен јавности.

Селаковић је нагласио да унапређење система алтернативних санкција има своје вишеструке предности, како за оне који ту казну издржавају, тако и за свеукупно друштво.

„Алтернативним санкцијама избегавају се негативни ефекти затварања, а види допринос друштву онога ко је осуђен чиме се доприноси враћању у друштво осуђеника и остварују значајне уштеде у буџету Републике Србије”, рекао је Селаковић.

Такође, он је додао да ће се усвајањем Предлога новог Закона о прекршајима и почетком његове примене створити услови за много ширу примену алтернативних санкција, јер ће прекршајни судови моћи да изричу казне рада у јавном интересу, што ће додатно растеретити затворске капацитете и допринети смањењу трошкова.

Поредећи искуства других земаља у примени алтернативних санкција, министар Селаковић је истакао да европски тренд указује на много већи број изречених алтернативних санкција у односу на затворске казне, а као пример навео је Велику Британију у којој је 86 хиљада људи осуђено на казну затвора, а под алтернативне санкције потпада преко 230 хиљада људи.

Тренутно постоји 7 канцеларија за извршење алтернативних санкција, а данашњим потписивањем Меморандума о сарадњи, добићемо нових 8 кацеларија што ће допринети ширењу система алтернативних санкција у Србији, рекао је на крају министар Селаковић.