АДВОКАТСКА  КОМОРА СРБИЈЕ

- Драгољубу Ђорђевићу, председнику - 

 

Адвокатска комора Србије донела је Упутство за поступање адвоката током протеста упозорења са обуставом рада од 17. 09. 2014. године, број 895-4/2014 од 13. септембра 2014. године.

Упутством се, поред осталог, предвиђа да током обуставе рада адвокати неће улазити, нити боравити у просторијама судова, тужилаштва или органа управе по било ком основу. Такође, упутством је предвиђено да током обуставе рада адвокати неће приступати на рочишта за главну расправу и главне претресе пред судовима, да неће приступити пред тужилаштвом у истражним поступцима и поступцима преговора око примене опортунитета или споразума о признању кривице и да неће приступати у полицију у преткривичним поступцима.

На крају упутства изричито се наводи да неизвршавање одлука органа Адвокатске коморе јесте тежа повреда дужности адвоката (члан 241. став 1. тачка 10. Статута Адвокатске коморе Србије).

За тежу повреду дужности адвоката може да се изрекне новчана казна или брисaњe адвоката из имeникa. Стога упутство представља директну претњу адвокатима који се не повинују штрајку. Адвокатска комора Србије дала је себи за право да адвокатима који не учествују у штрајку стави у изглед изрицање дисциплинске мере којима им се одузима право на бављење адвокатуре. Тиме је адвокатима наметнула обавезу да учествују у штрајку.

Упутством су грубо и вишеструко повређени Устав Републике Србије и закони Републике Србије. Устав гарантује право на штрајк (члан 61. став 1. Устава), што, поред осталог, значи и да је свако слободан да одлучи да ли ће штрајковати или неће и да ником не може бити наметнута обавеза да штрајкује. Закон о штрајку („Службени лист СРЈ", бр. 29/96, „Службени гласник РС", бр. 101/05 - др. закон и103/2012 – УС) већ у првим одредбама наређује да „Запослени слободно одлучују о свом учешћу у штрајку“ (члан 1. став 2. Закона о штрајку). Затим: „штрајкачки одбор и запослени који учествују у штрајку не смеју спречавати запослене који не учествују у штрајку да раде“ (члан 7. став 3. Закона о штрајку). Коначно: учесник у штрајку или члан штрајкачког одбора „који спречава запослене који не учествују у штрајку да раде ... чини повреду радне дужности за коју се може изрећи мера престанка радног односа. (члан 18. став 2. Закона о штрајку).  Према томе, физичко лице које другог спречава да ради за време штрајка кажњава се губитком посла. У коперниканском незаконитом обрту Адвокатска комора Србије, прети кажњавањем адвокатима који неће да учествују у штрајку.

Према Закону о адвокатури (члан 63. став 1) Aдвoкaтскa кoмoрa Србије надлежна је да врши јавна овлашћења и послове од општег интереса. Она је репрезент адвоката којима су поверена јавна овлашћења да би уредила систем пружања правне помоћи грађанима од стране адвоката и тиме омогућила заштиту људских права и слобода пре свега пред државним органима. Другим речима, адвокатура не делује само у свом интересу, већ и у интересу грађана и интересу целе државе и остваривања правног поретка. Покушај Адвокатске коморе Србије да неко време укине адвокатуру у Србији, директно је супротан разлозима због којих адвокатска комора постоји и представља негирање јавних овлашћења и остварења општих интереса због којих је комора основана.

Примера ради, Устав Републике Србије прописује да се „Лицу лишеном слободе без одлуке суда, одмах саопштава да има право да ништа не изјављује и право да не буде саслушано без присуства браниоца кога само изабере или браниоца који ће му бесплатно пружити правну помоћ ако не може да је плати“ (члан 29. став 1. Устава), затим „Свако ко је окривљен за кривично дело има право на одбрану и право да узме браниоца по свом избору, да с њим несметано општи и да добије примерено време и одговарајуће услове за припрему одбране“ (члан 33. Устава), а Законик о кривичном поступку („Службени гласник РС”, бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 и 55/14), предвиђа да бранилац у кривичном поступку може бити само адвокат (члан 73). Посреди су само нека права грађана која Адвокатска комора Србије, покушајем да укине адвокатуру на неко време ускраћује грађанима и у уставном и правном поретку уноси неравнотежу на штету грађана.

Република Србија има дужност да омогући остваривање јавних овлашћења и општег интереса. Сагласно надлежностима Министарства правде, пре свега предвиђеним Законом о министартвима (чланом 9. став 1) - „Службени гласник РС”, број 44/14) и Законом о државној управи („Службени гласник РС”, бр. 79/05, 101/07, 95/10 и 99/14) његовим чланом 57, Министарство правде предлаже Адвокатској комори Србије да у року од 48 часова од пријема овог акта стави ван снаге Упутство за поступање адвоката током протеста упозорења са обуставом рада од 17.09.2014. године, које је донела Адвокатска комора Србије под бројем 895-4/2014, од 13. септембра. 2014. године, стога што је противно Уставу и закону.

Ако Адвокатска комора Србије не поступки по предлогу Министарства правде у остављеном року, министарство је дужно да поступи по члану 57. став 2. Закона о државној управи и да предложи Влади доношење решења којим се упутство обуставља од извршења и да покрене поступак за оцену његове уставности и законитости.

  М И Н И С Т А Р

Никола Селаковић