Представљена Државна комисија за тајне гробнице убијених од септембра 1944. године - 16. новембар 2009. године

Државна комисија за тајне гробнице убијених од септембра 1944. године, у саставу Министарства правде Републике Србије,  представила је данас, 16. новембра 2009. године циљеве деловања и план активности у предстојећем периоду. Државни секретар Министарства правде и члан комисије Слободан Хомен навео је да Државна комисија у свом раду не жели да се бави политиком и ревизијом историје,  јер је свима јасно ко је био победник у Другом светском рату. Он је истакао да је искључиви и једини циљ овог тела откривање тајних гробница у Србији. “Мислим да је то људско право које припада заиста сваком човеку. Очекујем да ћемо наићи на велику подршку грађана Србије, наравно, под условом да не улазимо у историјску оцену”, истакао је Хомен.

Уједно, државни секретар Слободан Хомен најавио је да ће Министарство правде поднети захтев да се са свих докумената у вези са стрељањима у Србији буде скинута ознака поверљивости, што је од посебног значаја за рад Комисије која треба да, по завршетку рада, објави имена стрељаних и места на којима су сахрањени.

Председник Државне комисије за тајне гробнице, Слободан Марковић, истакао је да су циљеви комисије да се истраже, пронађу и обележе све тајне гробнице у којима се налазе остаци стрељаних особа од септембра 1944. године и утврди њихов тачан број. Значај овог тела, према Марковићевим речима, заснива се на праву грађана да знају под којим околностима су убијени њихови рођаци и где су сахрањени, а да је држава у обавези да им то право омогући. Марковић је навео да је састав Комисије, у којој су и историчари који су се бавили том темом, јемство је да ће сва питања бити сагледана свестрано, "без икакве идеолошке и политичке пристрасности". Како је навео, ОЗНА и од 1946. и њена наследница, Управа државне безбедности (УДБА), пуних су осам година, све до 1952, деловале без икаквих уставних и законских овлашћења. Као пример за то он је поменуо наводе из енциклопедије БИГЗ из 1976. године, у којој стоји да УДБА од средине 1952. године више није војна формација "и од тада своје задатке врши у оквиру Устава и законима утврђених овлашћења". "Реч је о истраживању рада формација које су деловале ван уставних и законских овлашћења пуних осам година након Другог светског рата", прецизирао је Марковић. Он је навео да цивилизацијски аспект Комисије лежи у томе да је у Србији дошло време да се држава суочи са питањима савладавања ауторитарне прошлости.Према подацима стручњака који су изучавали то питање, међу страдалима има велики број невиних људи, што чини задатак Комисије још осетљивијим и још одговорнијим, навео је Марковић. Уједно, он је појаснио да ће Државна комисија вршити  ексхумације у свим случајевима где то буде било могуће и да ће овај процес зависити и од материјалних средстава.

Срђан Цветковић, секретар Комисије и истраживач Института за савремену историју, истакао је да гробница са посмртним остацима особа стрељаних после Другог светског рата има широм земље. “Скоро свако место у Србији, општина, има неколико таквих, по обиму мањих гробница. Ако је реч само о ужој Србији, ја могу да кажем да по неким тенденцијама, за неке округе за које постоје већ подаци, које прекуцавамо, да је тај обим негде око 30 000, пет хиљада више-мање”, навео је он.

Присутнима су се обратили и чланови Комисије Владе Словеније за питања масовних гробница, Митја Ференц и Павел  Јамник, који су боравили у дводневној радној посети Београду и том приликом имали заједнички састанак са Државном комисијом. Митја Ференц, професор историје на Универзитету у Љубљани, укратко је представио искуства које је словеначка комисија имала у свом дугогодишњем. Павел Јамник, помоћник директора Криминалистичке полиције у МУП-у Словеније, између осталог, навео је да ће се комисија сусрести се са бројним проблемима на једној страин, јер много људи још увек сматра да то треба оставити историји и да се тиме не треба бавити.

Државна комисија за тајне гробнице убијених од септембра 1944. године, коју је установила Влада Републике Србије, одржала је конститутивну седницу 12. новембра 2009. године. У њеном раду учествују представници државних институција, научних установа и стручњаци из различитих области.